|
Сви смо упознати са тим колико нам је заправо тешко да организујемо своју исхрану у току дана проведених у планини.
Много је фактора који утичу на то да ли ћемо и шта ћемо ставити у свој планинарски ранац и понети са собом. Увек морамо мислити на тежину, пуно конзерви ће за секунд отежати ранац тако да га нећемо моћи подићи а камоли шта друго. Такодје треба размишљати и о расположивом месту у ранцу као и о распореду паковања. А када на све ово придодате и избирљивост вашег организма, онда ваљда почињете да сахватате о чему говорим.
Стручњаци су мичљења да исхрана у планинарским условима треба да буде сачињена од житарица и то 35%, млечних производа 15%, меса 10%, масти 15%, поврћа 12%, воћа 10% и шећера 3%. Воду никако не смемо заборавити. Она нам је ипак најлакши и најбољи начин да утолимо жеђ насталу услед толиког напора.
Житарице које носимо су углавном у облику хлеба (пецива нису препоручљива за остављање, њих једите у паузама у путовању или при посети неких насељених места где их можете свеже набавити), макарона, тестенина, двопека, гриза, пиринча или муслија.
Цивилизација нас је натерала да нам хлеб постане навика. Никакао га не треба избегавати у планинарској исхрани.Треба га увек носити у довољним количинама (око пола хлеба дневно за једну особу). Јако је битно изабрати праву врсту ,јер се хлеб брзо суши и буђа па је онда неупотребљив. Најбоље би било понети ражени хлеб или неку од погача које се припремају без квасца или куповати хлеб за који смо сигурни да може остати дуже свеж ( градски хлеб из пекаре Клас тзв. САВА ,може се јести и до четири дана). Постоји још једно решење, а то је двопек. Али двопек се лако мрви па није погодан за мазање. При паковању хлеб се може ставити на дно дела ранца предвиђеног за храну ,осим у случају двопека, који се мора ставити на врх ранца да се не би смрвио.Врло су захвални за ове прилике макарони и теастенине. И њих треба паковати при врху ранца како се не би изломили. Лако се транспортују и припремају, а такође и квалитетно и брзо засите. Гриз, пиринач, мусли и слично су енергетски богате намирнице. Треба их увек носити при чему су мусли погодни чак и за ручак. Пакују се у средину ранца додатно осигурани у пластичне кесе да се не би просули.
Због велике количине важних намирница и витамина млечни производи и прерађевине увек играју заначајну улогу у нашој исхрани. Млеко се не препоручује јер је веома кварљиво, а и лоши су услови транспорта. Уместо њега се користи млеко у праху, неколико стотина грама, а које се припрема веома брзо са топлом водом. Да би се избегло стварање грудвица, прах се прво растопи са малом количином хладне воде па се онда додаје топла вода (нешто слично припремању пудинга). Добро би било у млеко ставити мало муслија, корнфлекс или пак обичног кекса те на тај начин појачати оброк. Јогурт, кисело млеко или сл. због непрактичног паковања нису препоручљиви али се такође могу понети (уз додатну пажњу), на једнодневне туре. Лако се кваре и треба их попити већ на првим паузама у вожњи, куповати их при проласку кроз насељена места где је производ сигуран и пити убрзо по куповини. Особе са осетљивијим желудцем требају ипак да избегавају млечне приоизводе. Пошто постоји велика могућност да се млеко и млечни производи набаве и од локалног становништва не треба их ни носити у некој већој количини. Тврди сиреви су одлични и треба их носити, али увек одрезати оне осушене или буђаве површине. Маргарин носити, богат је витаминима и минералима, али избегавати Софт јер је обогаћен млеком, те подложан кварењу. При транспорту све прашкасте и ринфузне производе додатно упаковати у посебне пластичне кесе како би се избегло евентуално просипање, и ове производе ставити на врх ранца.
Месо је битно и треба га носити увек са собом. Конзервирани производи, месни нарезак, паштете, виршле у вакумираном паковању, сушене кобасице итд. Имају велику енергетску вредност и повољне су за надокнаду губитка енергије при додатном напору.У конзервисаном облику и сушени нису лако кварљиви. Полутрајни производи (паризери ,саламе) нису постојани те их треба јести што пре, а такође и месо са роштиља које у правилу треба пећи и одмах употребити, нарочито у периоду високих температура. Никада у исхрани не треба изаоставити месо и месне прерађевине јер је оно материјал од кога се обнављају ћелије нашег организама и граде нове. Треба их паковати при дну ранца, одмах изнад хлеба. Маст се налази у довољној количини у самом месу те је није потребно носити посебно.
Поврће је корисно али није погодно за транспорт. Носити га у сушеном облику или у малим количинама. Поврће се, као и воће и млеко и вода могу наћи у планини и код локалног становништва. Треба га увек транспортовати конзервираног у средини или уколико постоји случајно могућност гњечења (парадајз) онда на врху или у засебној кеси па у руци.
Воће је такође јако корисно због свог витаминског и минералног састава. Такође се може наћи на планини али није лоше понети са собом увек мало лимуна, јабука или нпр. банана које вас могу брзо и лако окрепити на краћим паузама. Оно се такође носи при средини, а обавезно се чува на хладном и прозрачном месту.
Воду треба пажњиво конзумирати и у великом броју случајева са њом треба рационално располагати. Увек се код вође распитајте колико тура траје, има ли извора и колико воде да понесете. Потребе људи варирају али на око 5 сати пешачења оне су око 1.5л до 2 л. Пазите коју воду пијете. Увек покушавајте да нађете проточну воду, што даље од стоке, стаја, пољских клозета итд.. Узимати воду само са провереног извора.
Шећер треба носити у свим облицима. Чоколаде и сличне прерађевине свима пријају па их увек носимо. Шећер у коцкама, жути шећер, декстроза увек иду у ранац. Не заборављајте шећер јер вас врло лако може вратити у живот. Само пажљиво са количином јер обавезно повлачи са собом и жеђ.
Напици се носе у праховима. Добра су замена за воће и витамине. Доста их конзумирајте, окрепљују.
Јако је битно и како једемо. Храну треба распоредити на доручак, рачак, ужине и вечеру с тим да на туру никада не идемо са пуним стомаком, тј. за доручак једите мало, а за ручак и вечеру обимно и доста. Никада се немојте бацити на храну одмах по завршетку пешачења. Увек се прво треба одморити 10-ак минута па тек онда прионите на посао спремања хране.
За крај један савет. Стари је планинарски трик да се поједе мало концентрата супе са повећом количином воде поготово при великој исцрпљености (велики умор, дрхтавица миąића, отеľано дисање). Опоравак је заиста зачуђујуће брз.
Коришћен материјал са сајта www.zeleznicar.org.yu |
