Planinarsko društvo Kozara, Banja Luka

Аутобус у 6.20 не мора да вози недјељом, нико ништа не мора...
Ујутру нас није поколебало локално схватање реда вожње, аутобус за Ламовиту у 06:20 се није појавио, па смо чекали следећи у 07:00. Није да се жалимо, већ за наук другима. Вријеме - очекивано мутно...

Кренули смо из Ламовите до Планинарског дома на Превији, па преко Великог Виса до највишег врха Козаре – Лисине. Ту смо се кратко задржали, усликали се и побјегли од силних антена у жељи да „не свијетлимо по ноћи“. Преко Гугунове Главице силазимо крајем дана у Поткозарје. Прелијепа стаза, пристојне маркације („ок, негде и непристојне, моторка је далтониста“) дуга је око 25 км.
Малобројна, сложна екипа на недјељној шетњи били су: Зока, Рада, Методи, Боро, Жељко и Гоца.
Крај дана је завршио у угодним ћаскањима са домаћинима у оближњем селу и незаобилазна здравица уз домаће текуће производе. Отишли смо кући уморни, али весели након лијепе пјешачке туре.