|
аутор: Бојан Дардић
|
|
14.10.2008 10:37 |
|
Прекрасан сунчан Михољдан, наша омиљена планина Козара и екипа расположена за ходање и уживање у природи. Уобичајена дружина планинара ПД Козаре „појачана“ младим планинарима који су по први пут са нама...
Јутро у подножју Козаре је обећавало дивно вријеме и дружење. Брзим ходом смо стигли до планинарског дома Превија гдје смо направили краћу паузу за доручак и ћаскање са домаћином.
Приједлог за краћим одмором и одласком на оближњу Голу планину, која је својим изгледом заслужила то име, радо смо прихватили. Са врха смо имали западни дио Козаре као на длану: Мраковица, Козарачки камен и бројни брежуљци су одмах створили жељу да следећа шетња буде у том правцу. Без дужег задржавања вратили смо се до дома одакле смо кренули даље, ка највишој тачки данашњег излета.
Лаганом рутом, коју су неки искористили да уберу покоју гљиву, пар шипака и сличних плодова, стигли смо на Лисину, која је са 978 мнв. уједно и највиши врх Козаре. Пошто нас је чекао дугачак пут, након обавезног сликања, кренули смо даље.
Многобројним шумарцима и пропланцима преко обронака Гугунове главице, планинари су уживали у ономе што највише воле: природним љепотама планине, дружењу и веселим разговорима. Већ је било предвечерје када смо се спустили у Поткозарје, наш крајњи циљ.
Одличан дан и исто тако друштво ће нам свима, засигурно, остати у добром сјећању.
Све похвале младим планинаркама које су са лакоћом препјешачиле ову лијепу стазу дугу више од 25 км. |
