|
аутор: Методи Давидовић
|
|
08.10.2008 22:36 |
|
Након дужег периода кишног времена, све прогнозе су најавиле лијеп дан у недјељу. Довољно да се експресно одабере планина за шетњу. Одабрали смо Враницу, најближу планину са врховима преко 2000мнв.
Јутро је показало да прогнозе можда и гријеше, али није утицало на добро расположење. У Горњем Вакуфу нас је срдачно дочекала планинарка из ПД „Горан“ г-ђа Радмила и повела нас до планинарског дома на Росињу. Већ у подножју планине нас је дочекала густа магла, вјерно описана ријечима нашег возача: „Гдје сам? Ма ево нас у небесима“. Од дома је кренуо успон, са планом да се попнемо на Надкрстац, Крстац и Лочику.
Врло брзо смо се обрадовали снијегу, многима први након овог љета. Због густе магле промашили смо скретање за Надкрстац и на савјет локалног планинара кренули на мјесто звано „Видиковац“ одакле ћемо кренути према врху.
Видиковац вјероватно заслужује то име, али ми нисмо имали прилику да се увјеримо. Снажан и хладан вјетар, густа магла и све дубљи мекан снијег су нас одвратили од могућег лутања и сви смо једногласно кренули назад.
Враница нам није допустила да је освојимо, али ћемо се радо вратити опет првом приликом. Иако нисмо успјели у намјери да уживамо у врховима, недјеља проведена на планини у лијепом и веселом друштву планинара и домаћина ће свима остати у пријатном сјећању. |
