| ИЗВЈЕШТАЈ АЛПЕ 2010 |
| 28.09.2010 12:21 | |
|
Из Бањалуке смо кренули уторак предвече, 20.07.2010. године. На паркинг поред дома Лукнерхаус смо стигли у сриједу рано ујутро. Ту је усљедило препакивање ствари и након тога полазак на успон са великим ранчевима на леђима. Већ са старта се пружа добар поглед на врх, Гросглокнер,који је циљ овог успона, а исто тако се види и дом Адлерсруе, који је 300 метара н/в испод врха. Након доласка до дома Штудлхуте, усљедио је одмор и распоређивање по лежајевима. Након одмора, изашли смо на глечер који се налази 200 метара н/в изнад дома. Ту су појединци имали прилику да први пут ставе дерезе и мало се навикну на ходање са њима. Један од водича, Младен Лукић, је цијелој групи ту демонстрирао кориштење цепина за заустављање приликом пада на снијегу. Поред тога, још је демонстриран начин везивања у навез и ходање у навезу. Након два сата смо се вратили у дом и ту преноћили. На сљедећу етапу успона, долазак до дома Адлерсруе, смо кренули у 3 сата ујутро. До дома смо стигли након пет сати. Усљедила је кратка пауза након које је се пошло на успон на сам врх. Због великог броја планинара у нашој експедицији сам успон на врх је био мало успорен. Ту нас је мало и послужила срећа јер је убрзо, након повратка посљедњег планинара у дом, почела киша. Наредни дан, Алпе су нам пружиле дивно јутро са још љепшим погледом са овог дома, на околне планине које су само својим врховима извиривале изнад бијелих облака. Но, није било пуно времена за уживање у заиста дивном погледу, јер је по метеоролошким прогнозама, најављен снијег за висине око дома, а на испод киша. Кренули смо назад према дому у којем смо преспавали прву ноћ, и након краће паузе смо наставили даље према аутобусу. Ту је дошло до прве промјене плана јер смо одмах по доласку до аутобуса кренули даље, умјесто планираног ноћења и поласка наредног дана. Под Мармоладу смо дошли мало посље поноћи, па је тако и већина нас преспавала у аутобусу. Ујутро смо купили карте за жичару и одвезли до врха жичаре. На врху су нас дочекали слаба видљивост, вјетар и снијег. Два водича која су отишла у извидницу су јавили да су вани услови као у зимској мећави. Због тога смо се жичаром спустили на нижу станицу. Ту смо се попели на један мањи врх, недалеко од станице, направили краћу паузу те се даље жичаром спустили до почетне тачке. И овдје је прескочено планирано камповање, те смо након доласка до аутобуса наставили даље према језеру Лаго ди Гарда. До језера смо стигли у касним посљеподневним часовима. Након неуспјешне краће потраге за кампом, вођство експедиције је одлучило да се настави даље према Хрватском приморју. Тиме смо били осуђени на још једну ноћ у аутобусу. Ово је исто значило и да смо остали без цјелодневног обиласка Вероне. Ова одлука је довела до повећања незадовољства у аутобусу, што је резултовало жучном расправом на неком паркингу поред аутопута у Италији. И поред предлога неких планинара да се одустане од наставка експедиције, дошло се до договора да ипак наставимо даље. До Цриквенице на Истри смо стигли рано ујутро и смјестили се у камп. Што смо и урадили са одушевљењем, јер је то између осталог значило да ћемо коначно након двије ноћи и небројено километара у аутобусу коначно моћи да се и наспавамо. Шатори су брзо подигнути и недуго након тога смо се већ купали у Јадранском мору. Након два дана било је вријеме за полазак даље. Аутобусом смо отишли до планинарског дома Завижан на Велебиту. Премужићевом стазом смо пошли у даље. Мање скретање са стазе смо направили због успона на врх Громовачу. Брзо након повратка на стазу, смо направили паузу на којој смо након пребројавања утврдили да недостаје један планинар. Овдје је Душко Блажић брзо реаговао и распоредио водиче у групе које су пошле у потрагу. Након два сата изгубљени планинар је нађен и враћен до групе. Остатак пута, до дома Алан, смо наставили у групи, да се не би опет поновила иста ситуација. Након Велебита смо кренули назад према Бањалуци. На исто мјесто одакле смо кренули на ову експедицију смо стигли два дана раније од планираног, због свих прескочених планираних активности. |