Извјештај са Фрушке Горе
аутор: Бојан Дардић   
19.05.2010 22:37

 

Полазак на овогодишњи Фрушкогорски маратон је био заказан у петак ујутро. Након што смо сви ушли и ранчеве који нису стали у гепек послагали између сједала, било је јасно да ће сваки излазак и улазак у аутобус морати бити прецизно организована акција. Као што се и показало већ приликом прве паузе. У Брчком нам се придружио још један путник, који је морао сједити на ранцима између сједала. Прије доласка на Фрушку гору, направили смо један мали узлет до Петроварадинске твђаве, уживали у дивном погледу на Нови Сад и мету наше сутрашње шетње, Фрушку гору.

 

У суботу ујутро су непрегледне колоне људи кренуле пут Поповице, гдје је био старт маратона. Неки пјешке, а већина аутобусима, који су дупке пуни, један за другим довозили љубитеље шетње природом. Било је ту људи из цијеле Србије, а и из свих сусједних земаља па и шире, што само показује праву популарност овог догађаја. Већи број стаза је омогућио свакоме да одабере себи најзанимљивију руту.

Цијело небо је било прекривено облацима, који су за касније најављивали кишу. Вријеме је било угодно за шетњу, која је скоро цијелом стазом водила разним шумским путевима. Зависно од одабране стазе, прође се поред више планинарских домова и манастира. Домаћини су на више мјеста обезбједили неопходно освјежење. Док је поред манастира Гргетег, који тамо стоји већ пет вјекова, војска кухала чај за све који су прошли том стазом.

Већ око подне пао је први краћи пљусак, но то није покварило расположење свих присутних, који су даље наставили. Прије вечери је било још пар краћих пљускова. Они који су одабрали неку од дужих стаза су своју шетњу наставили и током ноћи. Ноћ је донијела и кишу која је мањим или јачим интезитетом падала скоро до јутра. Та киша је на задњих пет – шест километара до циља, који скоро цијело вријеме иду или низбрдо или узбрдо, направила праву блатну каљугу. То је свима који су током ноћи дошли на циљ отежало ходање и одужило прелазак тих задњих пар километара.

Полазак назад је био заказан у недељу у подне. Али, и овог пута смо направили мали излет, и то на Авалу. Обишли смо и торањ на Авали одакле се пружа величанствен поглед на Београд и цијелу околину. На паркингу испод торња се налазило пар олдтајмера, међу којима и први српски аутобус из 1939. године. Након овог обиласка и ручка послије тога, кренули смо назад и у  Бања Луку смо стигли сат прије поноћи.

Од чланова ПД КОЗАРЕ ове године издвојићемо резултате са фрушкогорског маратона:

1.      Ранко Бијелић – ултра маратон 102,65 КМ

2.      Бојан Дардић – источни (средњи) маратон 57 КМ

 

Бојан Дардић