Planinarsko društvo Kozara, Banja Luka

Припреме за акцију 

1. Каква је наша кондициона припремљеност и телесне могућности - снага?

Према њој се управља дужина и тежина успона - мања телесна снага - лакше туре и планине

2. Колико је тежак успон?

Лака тура! Захтевна тура! Врло захтевна тура!

Сви путеви су подједнако маркирани. Маркација не говори ништа о тежини успона. Ако ознака тежине пута постоји, она се налази на поцетку маркације. Многи путеви немају ознаку захтевности, а многи немају ни маркацију. Потражите савет искуснијих, и оних који познају терен.

3. Када предвиђате повратак?

Овај ћете одговор добити ако знате да се ход планира овако: за један сат нормалног хода предвиђа се 350 м надмоске висине и око 4км даљине. При томе се планира предах (2-3 минута) на сваких пола сата, односно краћи одмор на сваких 1,5 сати. Време краћег одмора је толико да се нешто поједе и попије, али не толико да се планинари охладе.

4. Какво обавештење о тури остављате?

Ваше обавештење мора садржати информацију о томе где идете, којим путем, када сте пошли и када очекујете повратак. Такоде, добро је да информишете о томе када желите да се алармирају спасиоци.

5. Ко иде на планинарску туру?

Успон (стаза) се прилагођава према најмање спремном учеснику. Успони самоходаца су опаснији. Ни групна тура није сасвим безбедна, јер њу карактерише понашање групе: еуфорије, афектација, доказивање, такмицење, борба за престиж, сваде и друго.

6. Какво ће бити време?

Временска прогноза и информације са терена вам дају основни представу о времену. Обавезно предвиђајте време планинарске туре.

7. Да ли су вам потребна упутства стручњака или водич?

О свим аспектима планиране туре посаветујте се са искуснијима. Отиђите до планинарског савеза, друштва или секције. Распитајте се код инструктора скијања или у школи скијања. Ангажујте људе који познају терен, стазе , планину и опасности.

ОПРЕМА
Основна планинарска опрема је:

ранац, пакет прве помоћи (први завој, стерилна газа, завоји, турбан завој, фластер, ханзапласт, еластични завој, заштитна фолија), бивак вреча, ветровка, заштитне панталоне, топла одећа, резервни веш, рукавице, капа, штапови за ходање, наочаре за сунце, храна и пиће, сигнална пиштаљка, прибор за оријентацију (карта, компас, оловка)

Додатна опрема за походе зими је:

дерезе, цепин, лавински јављач, снежна лопата са мерачем клизања, лавинска сонда.

Планинарска ципела мора бити непромочива, дубока и чврста са оштрим гуменим профилом. Са таквом ципелом добијате чврст ослонац у снегу, на стени, и по трави.

Здравствени аспекти

Планинарство је тесно повезано са здрављем.

Пре него што се одлучите на захтевне планинарске туре добро размислите о последицама. Знајте да постоје нека ограничења због којих се напорно пешачење и пењање у планинама не саветује.

То су:

- Тешке срчане мане

- Претходно одлежане дуже болести (период рековалесценције од грипа и друго)

Овде ћемо описати неке од ситуација при којима се услед напорног пешачења и пењања по планинама може оболети, али и размотрићемо и саветовати како да чувате здравље.

Оптерећење зглобова

Ходање по планинама и падинама, а посебно силазак са тешким ранцем на ледима, веома оптерећује све ножне зглобове. Бројни планинари већ у средњим годинама имају проблема са скочним зглобовима, коленима, куковима и кичмом. Ово је због тога што се у младости нису чували, али и није било одговарајуће опреме.

Увек се трудите да оптерећење на зглобове смањите одмереним и равномерним ходом. Знајте да висока ципела штити скочни зглоб, добар ранац смањује оптерећење на кукове и кичму, коришћење штапова за ходање (телескопски штапови) смањује оптерећење на кичму, коришћење еластичних завоја на коленима делује и превентивно. Ипак, најбитније је лаган, опрезан и гибак ход.

Коначно, зглобове чувате:

1. носите лаган ранац - понесите са собом само најнужније

2. низбрдо идите полако и опрезно - не трчите

3. приликом спуштања по каскадама силазите полако - немојте скакати

4. употребљавајте телескопске штапове за ходање

5. кад сте у могућности, пењите се пешице, а враћајте се жичаром или возилом

6. Пре силажења добро загрејте зглобове на ногама

7. дишите мирно и дубоко, таман толико колико је потребно вашем телу.

Оптерећење срца и крвотока

Планинарске туре, најцешце, не оптерећују значајно срце и крвоток. Ипак, у слуцају срчаних мана то оптерећење може бити сасвим довољно за опасност. Зато пре одласка у планине отиђите до спортског лекара да вам прегледа срце и установи постојање тегоба, срчаних мана, те могућност преоптерећења.

Стално слушајте сопствени организам. Наше тело је механизам који има јасне знаке упозорења и увек вам саопштава границе. Тако цете најбоље знати када је доста. Немојте се такмичити и доказивати на планинарењу. Ви сте ту због уживања.

Напредујте таквом брзином да са лакоћом и без замора можете разговарати са друштвом.

Правилно ходање по планинама смањује опасност од срчаног удара услед преоптерећења срца.

Оптерећење срца се види кроз пулс. Наредна табела вам даје нормалне и дозвољене вредности. Ако се замарате и при том приметите да вам је пулс већи од дозвољеног, приуштите си одмор и избегавајте тај интензитет напора.

Старост Дозвољен Нормалан

20            200      130-170

25            195      127-166

30            190      123-162

35            185      120-157

40            180      117-153

45            175      114-149

50            170      110-145

55            165      107-140

60            160      104-136

65            155      101-132

70            150      96-124

Хронична стања организма

шећер, бубрези, епилепсија, астма, бронхитис.

У планине са децом

Ко иде са ким у планине? Ви са децом или деца са вама?

Ово питање указује на проблеме до којих лако долази, ако свој циљ постављате по сваку цену, а са вама су деца.

Ако су деца довољно мотивисана могу изаћи и на виши врх, али деца нису обучена за успоне у високим планинама. Њих у планине водите због здравља и лепоте. Они ће заволети планине само ако им је у њима лепо. Касније ће штошта научити, обучити се и отићи са својим друштвом. Планина неће нигде побећи и ревносно ће сачекати да деца порасту и освоје је.

Запамтите, деца би се у планини радо:

• забављала,
• ту и тамо мало зауставила и поиграла,
• понегде зауставила и вратила,
• бавила другим стварима од оних које вас занимају.

Усклађивање жеља одраслих и деце захтева много мудрости и стрпљења. Јако је битно да запамтите да су деца несташна, недовољно упорна, раде само оно што им је занимљиво, нестрпљива, нејака, а изнад свега, несвесна опасности у планинама.

Слободно водите децу у планине, али при том рачунајте на њих као на равноправног члана планинарске туре, те према њима одредите планинарски успон. Строго пазите на опасности којим се излажу. Ваше право оружје за однос са децом су управо њихов недостаци: стрпљење, упорност, мудрост, смерност, принципијелност и знање планине.

Природа

Трудите се да вам се у природи не деси ништа лоше, али брижно доприносите природи и будите јој љубазни чувар!

Шума

Шуме старе и обољевају. Процеси који се у шумама одвијају су веома спори. За разлику од тога, модерна цивилизација је динамична. Човек може много тога урадити брзо, често неопрезно и на штету свог окружења кога постане свестан тек када је за то касно. Подмлађивање шуме, или пошумљавање, је мукотрпан и дуготрајан процес који се лако може угрозити. Неки од фактора на које појединачно не можемо утицати су суше, олује, поплаве, град и друго. Постоје, међутим и ствари које можемо учинити. На пример, можемо избегавати ломљење малих стабала и жбунова, можемо избегавати рубљење скијама преко младица.

Мислите и на то да се у шумама одвијају шумски радови (сече, транспорт стабала, градња шумских путева), те да вам од њих може претити опасност.

Коначно, водите рачуна о томе да шумски расади представљају сложен еко систем, те да су шумски плодови многим њеним становницима једина храна. Мислите на потребе шумских становника, онхих видљивих и оних невидљивих, па будите умерени у брању шумских плодова.

Горско растиње

Под горским растињем подразумевамо биљни свет изнад границе шуме. Посматрајте ову флору другачијим очима. Видите ли да је она право чудо природе и издржљивости. Знате ли да опстаје и у приликама у којима би сте ви давно напустили исти терен. Њихова сврха је заштита од ерозије. То растиње се тешко сади и обнавља. За обнову уништеног горског растиња често је потребно и неколико стотина година.

Зато: немојте се кретати пречицама преко растиња, ако већ постоји стаза, јер кретање пречицом образује нову стазу на којој нема растиња, а која је тзв. ерозивни јарак.

И запамтите. Горско цвеће нигде није тако лепо као у гори. Зато нека остане ту. Нека се и други њему диве, нека га уоче и нека им улепша планину. У вашој вази или хербаријуму оно не служи ни вама ни планини. Ако сте баш наумили да га трајно запамтите - снимите га камером или фото апаратом.

Дивљач

Период од марта па до краја јуна је време рађања младунаца разних врста планинских животиња. У истом периоду младунци чине прве кораке, и зато, у том периоду заобилазите честаре, младо растиње, велике јеле и своје псе водите на поводцу.

Запамтите да је опасност двострука. Са једне стране ви угрожавате младунце и породице горских животиња и птица, а са друге стране, можете се изложити опасности од заштитнички расположене мајке неке опасне зверке.

Знајте да при бегу дивљач употреби много енергије која јој је потребна за живот. Знајте да и животиње обољевају од стреса. Знајте да се паника животиње повећава са изненадношћу њеног сусрета са вама. У вези са последњем, запамтите да ход у тишини није пожељан, како се то често мисли. Нормалан разговор и шуштање при ходу открива ваше постојање животињама, те се оне на време поставе на опрез и лагано се уклоне. Ако се “шуњате” изненадићете неко недужно створење. Наравно то не значи да треба да галамите и намерно производите непотребну буку. Понашајте се нормално.

Коначно, ако сте у шуми зими, сазнајте где су хранилишта за животиње и надалеко их избегавајте.

ПА, ХОДИТЕ ПЛАНИНАМА СРЕЋНО И СА УЖИВАЊЕМ, И ВРАЋАЈТЕ СЕ КУЋИ СА ЛЕПИМ УСПОМЕНАМА.

Текст преузет са сајта ПД Железничар, Београд.